Beč doživljava najoblačniji zimski period u poslednje tri decenije sa samo 38 sunčanih sati u decembru umesto prosečnih 52, dok je u februaru do sada bez ijednog sunčanog sata prema izveštaju austrijskog javnog servisa ORF-a od 6. februara 2026. godine.
Sličan sivi zimski period zabeležen je poslednji put 1995/96. godine. Magla i niski oblaci drže se uporno, posebno u istočnom delu Austrije, dok zapad ima više sunca. Psihijatri upozoravaju da dugotrajna tama može podstaći sezonske depresije, umor i loše raspoloženje. Mnoge bečlije osećaju posledice, manje energije, veću potrebu za svetlom i češće tegobe.
Ovo nije samo vremenska anomalija, to je i posledica klimatskih promena i specifičnih meteoroloških uslova (visok vazdušni pritisak, inverzije, vlažnost). Dok se milioni troše na druge prioritete, ljudi ostaju zarobljeni u sivoj magli bez izlaza. Građani se žale na „zimsku depresiju“, a stručnjaci savetuju veštačko svetlo, šetnje na otvorenom kad je moguće i traženje pomoći.
Vlasti i mediji uglavnom izveštavaju, ali rešenja nema. Umesto da se uloži u prevenciju mentalnih problema povezanih sa vremenom, fokus je na statistikama. Ovo je simptom šireg problema, dok se klima menja, društvo ne reaguje dovoljno brzo na posledice po ljude. Ekstremno vreme utiče na mentalno zdravlje građana.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Beč pokazuje kako se priroda može pretvoriti u neprijatelja. Dok tama traje mesecima, ljudi plaćaju cenu depresijom i umorom. Vreme je da se prestane sa ignorisanjem i počne sa realnim merama, više svetla, podrška mentalnom zdravlju i priprema za ekstremne uslove. Jer kad sunce nestane, nestaje i nada.
Piše: Stefan Stojanović
