U Saskoj, istočnoj nemačkoj pokrajini, mladi sa diplomama sve teže ulaze u svet rada. Brojke Zavoda za zapošljavanje su alarmantne – 2025. godine čak 2.523 akademca između 20 i 30 godina nalazilo se na birou, što je duplo više nego 2022. godine. Ukupno 17.400 diplomiranih je bez posla, što je rekord od 2019. godine. U januaru 2026. nezaposlenost u ovoj pokrajini skočila je na 7,3% što je 157.500 ljudi, a mladi do 35 godina čine veliki deo – preko 40.000 ih je bez plate.
„Leon Steinmeier“, diplomirani ekolog i informatičar, mesecima šalje CV-jeve: „Navikao sam se na odbijanja, to je sad normalno.“ Slično prolaze Nora Stahl (urbanista), Pauline (socijalna naučnica) i Ana Bingler (informatičarka) – desetine prijava, a odgovor? Tišina ili hladno „ne“. Najteže je u prirodnim naukama, IT-u, humanistici, marketingu i ekologiji. Firme traže iskustvo, a ne ulažu u obuku.
Ekonomska kriza i recesija dovele su do toga da kompanije štede i radije uzimaju veterane. Otvorenih mesta je manje, naročito u industriji i trgovini. Paradoksalno, političari govore o manjku stručnjaka, ali mladi sa diplomom stoje u redu jer nemaju „tri godine prakse“. Mladi traže fleksibilnost, ravnotežu posao-život i pristojnu platu – poslodavci to vide kao luksuz u krizi.
U celoj Nemačkoj broj nezaposlenih akademaca ispod 30 godina starosti je skoro dupliran od 2022. godine.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ova situacija u Saskoj pokazuje propuste nemačkog „ekonomskog čuda“, dok se hvale efikasnošću, sistem gura mlade u frustraciju, ignorišući potrebu za obukom i inovacijama. Nemačkoj je neophodna reforma i ulaganje u mlade.
Piše: Nina Stojanović
