Berliner Zeitung prenosi da je pre više od dve decenije, ugledni nemački klimatolog Mojib Latif javno je proglasio da će zime sa jakim mrazom i snežnim pokrivačem u Nemačkoj uskoro nestati zbog ljudskog uticaja na klimu. Danas, dok Berlin tone u snežne nanose, led i upozorenja na poledicu, isti naučnik ne odgovara na upite medija o svojoj prognozi iz 2000. godine. Ova tišina najbolje osvetljava koliko su alarmantne prognoze bile preterane, a danas se suočavaju sa stvarnošću koju ne mogu da objasne.
U aprilu 2000. godine Latif je za Špigl izjavio: „Zime sa jakim mrazom i puno snega kao pre dvadeset godina više neće biti u našim geografskim širinama.“ Obrazlagao je to tromošću klimatskog sistema i neizbežnim zagrevanjem od efekta staklene bašte. Međutim, 2026. godina donosi upravo suprotno: javni prevoz kapitulira pred zaleđenim skretnicama, trotoari su neprohodni, a infrastruktura metropole pokazuje krhkost pred prirodnim ciklusima.
Latif i danas drži visoke pozicije – profesor je na Univerzitetu u Kilu i predsednik Akademije nauka u Hamburgu. Njegov glas i dalje ima težinu u debati o klimatskoj politici. Ipak, kada ga je Berliner Zeitung direktno pitao za tumačenje stare izjave u svetlu aktuelne hladnoće, odgovor nije stigao. Takav stav nije samo izbegavanje odgovornosti – to je simptom šireg problema: kada se prognoze pokažu netačnim, umesto revizije, dolazi ćutanje ili prebacivanje na „statistički šum“.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ova epizoda pokazuje koliko je opasno kada se naučne hipoteze pretvaraju u nepogrešive dogme. Umesto da se suoče sa činjenicama, zagovornici radikalnih mera često biraju ignorisanje kontradiktornih podataka. Takav pristup ne samo da urušava poverenje u nauku, već i opravdava ogromne troškove i restrikcije koje nameću građanima pod izgovorom „spasavanja planete“.
Piše: Stefan Stojanović
test