U glavnom gradu pokrajine Gornja Austrija, Lincu, ime Muhamed – uključujući varijante Mohammed, Mohamad i Mehmet – ponovo je zauzelo prvo mesto na listi najpopularnijih muških imena među novorođenim dečacima. Prema zvaničnoj statistici grada, koju je objavio austrijski portal Heute.at, ovo ime dodeljeno je 23–24 puta, čime je preteklo ime Noa, koje je zabeleženo u 20 slučajeva, od ukupno oko hiljadu rođenih dečaka.
Podatak je odmah izazvao snažnu političku reakciju. Slobodarska partija Austrije, FPÖ, optužila je gradske vlasti za prikrivanje dubokih demografskih promena i manipulisanje statistikama kako bi se umanjio njihov politički značaj. Istovremeno, socijaldemokratska gradska uprava, predvođena SPÖ, najavila je izmene metodologije u budućim izveštajima – uključujući mogućnost da se varijante imena više ne grupišu etimološki – što opozicija vidi kao otvoren pokušaj zamagljivanja stvarnosti.
Bezbednosni savetnik FPÖ-a Mihael Raml, ocenio je da je ovaj podatak „alarmantan simbol rastuće preplavljenosti strancima u našem gradu“, upozoravajući da je udeo austrijskih državljana u Linzu pao sa 88% 2002. godine na oko 70% u 2025. godini. Po njegovim rečima, rast muslimanskih imena među novorođenčadima direktna je posledica neuspešne integracione politike i dugogodišnjeg nekontrolisanog migrantskog priliva, uključujući i ilegalnu migraciju.
Gradske vlasti odgovaraju uobičajenim floskulama o „raznolikosti“ i „otvorenom društvu“, ali pritom ne osporavaju same brojke. Umesto suočavanja sa suštinom problema, nude administrativne korekcije statistike, koje kritičari tumače kao pokušaj da se politički zapaljiva tema tehnički neutralizuje.
Trend međutim, nije nov – ime Muhamed već se nalazi među pet najčešćih muških imena u Lincu sa više od 1.600 nosilaca. Tradicionalna austrijska imena poput Mihael, Kristian ili Tomas i dalje dominiraju u ukupnoj populaciji, ali među novorođenom decom ubrzano gube pozicije. FPÖ ove podatke koristi kao argument da migraciona politika Beča i SPÖ vodi ka getoizaciji, paralelnim društvima i postepenom gubitku kulturnog identiteta austrijskih gradova.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Politika otvorenih granica, relativizacije identiteta i izbegavanja problema pod parolom „raznolikosti“ vodi ka dubokim i trajnim promenama koje više nije moguće vratiti unazad. Umesto kontrole granica, efikasne deportacije i insistiranja na potpunoj asimilaciji, Austrija bira put koji proizvodi paralelna društva i slabi nacionalnu koheziju. Zaštita sopstvenog identiteta, demografske stabilnosti i državnog suvereniteta mora imati prednost nad ideološkim eksperimentima pod maskom humanosti.
Piše: Nina Stojanović
