Dečji kardiolog u bolnici Rihov u Jenčepingu godinama je sistematski pogrešno dijagnostikovao bolest deci sa srčanim tegobama. Prema podacima koje su objavili Dagens Nyheter i SVT, čak 78 dece sa stvarnim srčanim problemima proglašeno je zdravom, dok je najmanje desetoro potpuno zdrave dece dobilo dijagnozu nasledne srčane bolesti. Posledice su bile teške: neka deca su godinama uzimala nepotrebne lekove, dok su druga ostala bez hitnih operacija koje su im mogle spasiti život.
Lekar je prijavljen Inspekciji za zdravstvo i negu, poznatoj kao IVO, i privremeno mu je zabranjen rad sa pacijentima u Lundu. Ipak, tokom trajanja istrage i dalje ima mogućnost da se prijavi za posao u inostranstvu. Region Jenčepings len pokrenuo je reviziju oko 500 slučajeva u kojima je ovaj lekar učestvovao. Dodatno zabrinjava činjenica da su upozorenja o njegovom radu postojala još 2014. godine, nakon informacija iz jedne britanske bolnice, ali tada nije preduzeta nikakva ozbiljna mera.
Ovo nije puka medicinska greška, već primer grube nekompetentnosti i profesionalne neodgovornosti. Dok su roditelji verovali autoritetu lekara, deca su godinama živela sa pogrešnim dijagnozama, strahom i terapijama koje im nisu bile potrebne. Druga su zbog pogrešnih procena, ostala bez pravovremene i neophodne zdravstvene zaštite. Sistem koji dopušta da se takav rad toleriše gotovo deceniju, a potom reaguje tek simboličnim udaljavanjem, pokazuje dubok problem kontrole i odgovornosti.
Švedska se često predstavlja kao zemlja sa jednim od najuređenijih zdravstvenih sistema na svetu. Međutim, ovaj slučaj razotkriva ozbiljne pukotine: bolnice koje zanemaruju upozorenja, inspekcije koje reaguju tek nakon medijskog pritiska i sistem koji daje prednost procedurama nad bezbednošću pacijenata. Dok se značajna sredstva troše na administraciju, deca ostaju izložena posledicama tuđe neodgovornosti.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Slučaj iz Jenčepinga razotkriva mračnu stranu švedskog zdravstvenog sistema. Godinama su deca bila žrtve lekarske nekompetentnosti, dok ih institucije nisu zaštitile. Ovo nije samo greška pojedinca, već posledica sistema u kome se odgovornost razvodnjava, a propusti zataškavaju. Dok se ne uvedu jasne pravne sankcije i stvarna lična odgovornost, poverenje u zdravstvene institucije će nastaviti da se urušava – a cenu će, kao i do sada, plaćati najranjiviji.
PIŠE: Stefan Stojanović
