Američki predsednik Donald Tramp je u Davosu 2026. godine grubo, ali jasno napao vetroenergiju, nazivajući vetroturbine „jednom od najvećih prevara u istoriji“ preskupim, neefikasnim projektima koji emisije samo premeštaju, dok troškove snose poreski obveznici. Ta kritika danas dobija evropsku dimenziju: „ludilo vetroparkova“ u Severnom i Baltičkom moru, kako ga naziva Deutschland-Kurier, ulazi u novu fazu u kojoj se nemački energetski ciljevi ostvaruju po cenu prirode i suseda.
Kako prostora u nemačkoj isključivoj ekonomskoj zoni ponestaje, planira se masovna izgradnja ofšor postrojenja ispred obala Danske i Švedske sa isporukom struje direktno Nemačkoj. Projekcije govore o više od 6.000 vetroturbina do 2045. godine, svake visine Ajfelovog tornja i duboko usidrene u morsko dno. Sa Nordseegipfela dolaze planovi da se oko 1.500 turbina snage 20 GW gradi u vodama suseda, ali da se energija računa u nemački cilj od 70 GW. Dobit ide nemačkoj mreži, dok susedi preuzimaju vizuelno zagađenje, buku i pritisak na morski ekosistem.
Ekološki rizici su već vidljivi. Efekat „krađe vetra“ (wake effect) smanjuje prinos kako se parkovi zbijaju, što povećava troškove i potkopava obećanu efikasnost. Morske ptice i sisari trpe zbog sudara i podvodne buke, dno mora se narušava teškim čeličnim konstrukcijama, a problem lopatica koje ne mogu da recikliraju ostaje nerešen. U praksi, umesto zaštite prirode, dobija se industrijalizacija mora pod zelenim sloganima.
Ekonomija dodatno komplikuje sliku. Pretrpana Severna mora hlade investicioni apetit, jer novi parkovi nose veće tehničke rizike i niže prinose. Troškovi priključenja, balansiranja mreže i skladištenja energije rastu, dok se benefiti preliju van granica zemlje domaćina. Zato kritičari upozoravaju da ovo nije koordinisana tranzicija, već izvoz problema.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Spor oko vetroparkova više nije samo nemačko pitanje. To je test granica zelene politike – da li ciljevi opravdavaju trajne posledice po prirodu i susede. Trampova kritika pokazuje da današnji evropski planovi traže hladnu analizu – pre nego što Severno i Baltičko more postanu industrijska zona bez povratka.
Piše: Nina Stojanović
