Pristigao dar naše čitateljke mnogo ih je obradovao jer će nastupajuće praznike dočekati uz svečanu trpezu, kako kažu, a hranu će nabaviti u prodavnici u centralnom selu Bareliću.
– Kupićemo jednu kokošku, malo salame, paštete, mesnog nareska, da se nasladimo za praznike. Postimo do Božića, pa ćemo tada to jesti. Hladno je kod nas, pao je sneg, ne izlazimo iz kuće, jedino oko podneva kad se probije zubato sunce da zahvatimo vode sa izvora – priča Tomislav s kojim smo se sreli na Bareliću i uručili mu poklon jer je put do njihovog zaseoka neprohodan. Do proleća.
Štićenika "Vesti" Tomislava, koji je slabovid, doveo je komšija. Prepun je reči hvale za svoju
Pozdravi
Pored sreće i više zdravlja u Novoj godini, plemenita donatorka u svom toplom pismu koje je uputila Pešićima takođe je sve dobro ovog sveta poželela i reporterima Humanitarnog mosta kao i mnogo uspeha. Ako nam to kaže naša verna čitateljka, onda je to samo još jedna pohvala za naš rad.
plemenitu dobrotvorku. Dok briše rukavom suze radosnice tiho zbori:
– Hvala joj, ona nas održava u životu. Ćerke su otišle bez zbogom. Za jednu znamo gde je, udala se u susednom selu Koćura, za drugu Stanku, koja je bolesna, znamo samo da je negde u Vranju. Dragoj Gordani, iz te daleke zemlje, možemo samo jedno da poručimo: Bog je jedan, on sve gleda i vidi, neka pomogne svakom prema zaslugama, a Vama, draga naša dobrotvorko, stostruko da vrati dobrim. Zahvaljujući vašoj pomoći imaćemo za brašno i hleb, pa ako nešto ostane, biće i za lekove. Više nam ne treba – kaže Tomislav koga je napala bolest . Vid mu je skroz propao. Na levo oko više ne vidi i jedva se kreće.
– Izdaje me snaga, a imam samo 59 godina. Nisam star, ali težak sirotinjski život će da sahrani i mene i Stanislavku. Nema boljke koja nas nije spopala. Čini mi se kao da imam 100 godina. Stanislavka je propala baš kao i ja. Jedva se drži i stalno kuka kako je boli glava. Pije lekove, pa joj je malo bolje. Važno je da ih imamo, da možemo da ih nabavimo – priča Tomislav i dodaje:
– Nemamo stoke, ni petla da zakukuriče pred ulaznim vratima i najavi novi dan. Nemamo snage ni zdravlja ni kokoške da čuvamo. Pokušali smo da othranimo njih pet, ali brža lisica od nas. Jedva krpimo ovu staru kućicu u kojoj živimo.
Pešići nemaju nikakvog prihoda. Dok je bio zdrav, Tomislav je radio sve i svašta. A zarađivao je koliko da prežive.
– Kod nas je sve isto i prošle i ove godine. Posadimo malo krompira, tu je divlje zelje, kiseljak, sremuš, koprive, šipurak, trnjine, šumsko voće… Nekad nam neko od ljudi koji žive na planini donese nešto, bundevu, praziluk, crni ili beli luk. Hvala i njima – kaže na rastanku Tomislav i polazi u svoju čatmaru sa dve sobice. U jednoj sede preko dana, ručavaju i večeravaju. Dva stara kreveta, drvene stolice i jedan tronožac, niski drveni sto i stari šporet je sve od pokućstva. Pod im je zemljan, često poprskan vodom, da se ne bi dizala prašina. Zidovi crni, popucali, nikad okrečeni. To su uslovi u kojima ovi siromasi provode dane, nedostojni čoveka.
A takvih je nažalost sve više u Srbiji.
Govore bez reči
Supruga Stanislavka ne čuje, Tomislav je slabovid. Ne mogu da popričaju kao ljudi. Više govore gestovima nego rečima. Stanislavka se kreće pomoću drvenog štapa. – Nemamo para za lekara u Vranju. Zato odemo u ambulantu na Bareliću gde nam prepišu lekove. Ranije ni to nismo mogli, dok nismo dobili zdravstvene knjižice. Svi lekovi se doplaćuju, ali sad zahvaljujući dobrotvorki možemo bar to da platimo – zadovoljno kaže Tomislav.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
