Besplatni koncert klasične muzike „Mali noćni koncert“ u susret 270. godišnjici rođenja Volfganga Amadeusa Mocarta, održaće se u petak 16. januara, od 19 časova na Tribini mladih u Novom Sadu.
Najpoznatija Mocartova dela – „Malu noćnu muziku“, Simfoniju br. 40 i mnoga druga – izvešće Duo Sonata (Andrijana Rajići i Jožef Riter) i sopran Olivera Bolta, dok će Mocartovo delo koje publika nema priliku često da čuje, „12 dueta za violinu“, izvesti Duo Gemini (Kristina Lakić i Isidora Gajin).
Milica Trifunov iz „Dunavske sonate“ kaže: „Pavić je prepoznatljiv kao pisac, ali osim što je bio akademik i profesor književnosti, bio je i akademski obrazovan violinista. Svoje divljenje prema Mocartu iskazao je napisavši ‘Mali noćni roman’, koji naslovom parafrazira Mocartovu ‘Malu noćnu muziku’. Spoj ova dva genijalna umetnika i Novi Sad inspiracija su ovog koncerta.“
„Novi Sad kao sudbina“ projekat je koji od 2019. godine, uz muziku, podseća kako je Novi Sad bio prelomna tačka u životima i delu slavnih pisaca – Danila Kiša, Milorada Pavića, Aleksandra Tišme, Miroslava Antića i Miloša Crnjanskog.
Inače, Milorad Pavić veliki srpski pisac, preminuo je pre 15 godina. Bio je posebna ličnost, kako po literarnom delu koje je stvorio, tako i kao naučnik, istoričar književnosti i kulture Srba, kao i po specifičnoj estetici koju je negovao. Globalno se proslavio kada se pojavio njegov „Hazarski rečnik“, sredinom i krajem osamdesetih godina. Međutim, Pavić se književnim stvaralaštvom bavio decenijama i pre toga, što je široj javnosti dugo promicalo gotovo nezapaženo. U autobiografskoj crtici koju je sročio u poznim godinama primetio je: „Ja sam pisac već dve stotine godina. Daleke 1766. jedan Pavić je objavio u Budimu svoju zbirku pesama i otada se smatramo spisateljskom porodicom.“
Univerzitetski nastavnik bio je od 1974. do 1990. godine u Novom Sadu, na tamošnjem Filozofskom fakultetu. Bio je i dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu tokom dve godine, počev od 1977. godine. Upravo te 1977. postao je redovni profesor. Redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, Odeljenja jezika i književnosti, postao je u aprilu 1991. godine.
Kao pisac, autor je i zbirke poezije „Mesečev kamen“ (1971), potom knjige priča objavljene pod naslovom „Gvozdena zavesa“ (1973). Sledili su „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981) i „Duše se kupaju poslednji put“ (1982).
Pogled redakcije portala Vesti Online
Što se srpske kulture tiče, iz zaborava je izvukao Gavrila Stefanovića Venclovića (1680–1749), srpskog pisca i svestranu ličnost. Venclović je bio svešteno lice, pisac, poeta i prevodilac, a bavio se i ikonopisom i iluminacijom. Kada je Pavić 1966. godine priredio i objavio Venclovićeva dela pod naslovom „Crni bivo u srcu“, bio je to važan trenutak srpske kulturne istorije.
Pavić je postao opštepoznat pošto je beogradska „Prosveta“ 1984. godine objavila „Hazarski rečnik“. Usledila je iste godine i Ninova nagrada. Globalna popularnost dogodila se nakon engleskog prevoda 1988. godine, u izdanju ugledne njujorške kuće Knopf. Delo je ubrzo prevedeno na više desetina jezika, a kritičari su ga svrstali u ono što se tumači kao postmoderna književnost.
Piše: Siniša Kostić
