Veliki prekid struje koji je 3. januara paralizovao jugozapadni deo Berlina i ostavio bez električne energije, grejanja i osnovnih usluga oko 45 hiljada domaćinstava, predstavlja akt sabotaže, ali i duboki neuspeh nemačke države u zaštiti ključne infrastrukture i svojih građana. Odgovornost je preuzela ekstremna Antifa grupa „Vulkangruppe“, deo vlasti i pojedini mediji požurili su da okrive Ruse za diverziju.
Počinitelji, Antifa ekstremisti iz grupe „Vulkangruppe“, koji se predstavljaju kao borci protiv kapitalizma i ekološke destrukcije, podmetnuli su požar na infrastrukturnoj mreži, izazvavši haos u hladnoj zimskoj noći, što je dovelo do indirektnih, ali tragičnih posledica, uključujući i navodne smrtne slučajeve – jedna žena je pala na klizavim ulicama bez ulične rasvete, a druga preminula u svom hladnom stanu bez struje.
Ova grupa, koju možemo opisati kao savremenu varijantu antifa ekstremizma sa anarhističkim i primitivnim korenima, nije prvi put na delu – od 2011. godine izveli su niz sličnih napada, poput sabotaža na železničkim linijama, uvek pravdajući svoje destruktivne akcije navodnom borbom za planetu i protiv „imperijalizma“. Njihova ideologija, koja vidi tehnologiju i moderni svet kao neprijatelja, nije ništa drugo do opasan fanatizam koji ugrožava živote običnih ljudi. Desetine hiljada ljudi se suočilo sa ekstremnom hladnoćom, bez mogućnosti da pripreme hranu, pune telefone ili koriste medicinska pomagala, dok su bolnice prelazile na agregatore.
Vladajuća stranka u Nemačkoj, CDU, pod kancelarom Fridrihom Mercem i berlinski gradonačelnik Kaj Vegner iz iste partije pokazali su totalnu nespremnost i neodgovornost. Umesto brze reakcije, vlasti su dozvolile da se mreža stabilizuje tek posle pet dana sa očekivanom potpunom obnovom do 8. ili 9. januara, ostavljajući građane da se snalaze sami u ledenoj zimi.
Kancelar Merc se nije oglašavao povodom incidenta više od 3 dana, zauzet čestitanjem rođendana saveznom predsedniku Franku-Valteru Štajnmajeru, dok je gradonačelnik Vegner kasnio sa javnim pojavljivanjem i nije imao nikakvo konkretno rešenje. Godinama su mediji i opozicija upozoravali na ranjivost nemačke infrastrukture, ali CDU-vlada nije uložila dovoljno u zaštitu, fokusirajući se na druge prioritete poput rata u Ukrajini.
Građani su posebno ogorčeni na situaciju sa smeštajem. U početku su vlasti ponudile hotelima da izdaju sobe pogođenima po „solidarnoj“ ceni od oko 70 evra po noći, što je izazvalo buru kritika i proteste, jer su žrtve terorističkog napada morale same da plaćaju, dok država troši milijarde na programe smeštaja migranata. Tek nakon pritiska javnosti 6. januara, Senat je odlučio da refundira troškove, ali ta zakasnela mera nije nadoknadila patnju hiljada ljudi koji su proveli nekoliko noći u hladnim stanovima ili improvizovanim skloništima.
U nastojanju da incident prikažu kao spoljnu pretnju, a ne kao posledicu propusta u zaštiti infrastrukture, pojedini političari i mediji bliski CDU požurili su da u požaru na kablovskoj mreži u Berlinu vide „ruski trag“- stručnjak za bezbednost te stranke Roderih Kizeveter, još istog dana javno je insinuirao da bi iza diverzije mogla da stoji Moskva.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Najuticajniji nemački list „Berliner Zeitung“ zapisao je rečenicu koja je postala viralna: „Ova zemlja igra ruski rulet sa svojim građanima i to bez Putinovog učešća.“ Ovaj incident je i politički skandal koji otkriva duboke pukotine u nemačkom sistemu. Antifa ekstremisti ruše osnove društva pod izgovorom ideologije, vlast pokazuje da nije u stanju da zaštiti sopstvene građane i krivi Rusiju za probleme. Ukoliko se ne preduzmu hitne mere od jačanja bezbednosti infrastrukture do suzbijanja radikalne levice – slični napadi mogli bi postati nova normalnost, sa još tragičnijim posledicama. Antifa je danas napala Berlin, a sutra… ?
Piše: Nina Stojanović, mr Jasmina Dragutinović
