U Srbiji je ukorenjena zabluda da kod nas sistem ne funkcioniše. Zapadni sistem je za pojedine naše građane ideal savršenstva.
Požar u noćnom klubu u Kran-Montani na novogodišnju noć pokazao je drugu stranu te zablude. Švajcarska je već pri prvom ozbiljnom udaru pokazala svoje limite. Redakcija portala Vesti Online, pokušavajući da prenese najvažnije vesti domaćoj javnosti, već dan nakon događaja naišla je na dve činjenice koje su dominirale u švajcarskim medijima. Prvi problem bio je gde smestiti i zbrinuti veliki broj povređenih, kada se kapaciteti preopterete, a odmah zatim i drugi problem – troškovi lečenja.
Požar u klubu ostavio je iza sebe ljude sa teškim opekotinama i trovanjem od dima. Tim ljudima je u trenutku bila potrebna hospitalizaacija i hitan transport u specijalizovane centre. Švajcarska, zemlja koja je često predmet zabluda, nije imala kapacitet da zbrine najugroženije u centrima za opekotine u Cirihu i Lozani. Dok smo slušali intervjue lekara iz bolnica u kantonu Vale, saznali smo da oni nisu bili spremni i dovoljno stručni, jer se nisu susretali sa takvom vrstom povreda. U novogodišnjoj noći, umesto pojačanih mera, povređeni su čekali stručne timove, koji su koristili godišnji odmor ili praznično odsustvo. Švajcarska je morala da prihvata pomoć drugih država, baš onda kada je trebalo da pokaže svoju snagu.
Povređeni su hitno morali biti premeštani u druge zemlje koje su ponudile pomoć, kao što je Italija, Francuska, Austrija i Nemačka.
Redakcija portala Vesti Online pratila je razvoj događaja iz minuta u minut kroz švajcarske medijske agencije i portale, očekujući da u prvi plan izađu odgovornost vlasnika kluba, propusti kantonalnih vlasti i osude evropskih zvaničnika.
Dok su se povređeni borili za život, Portal „NZZ“ je “otvorio” temu pod naslovom: „Opekotine su strašne povrede i veoma skupe. Ko plaća lečenje?”. U tekstu se bez srama provlače teze da lečenje traje godinama i da po jednom pacijentu može koštati i do 100.000 švajcarskih franaka. Uz “statistiku” da je najmanje 71 od 119 povređenih iz Švajcarske. Ovaj portal na sraman način otvara etičko pitanje, da li će država snositi troškove lečenja za mlade i decu.
U našoj javnosti je postalo uobičajno da sopstvenu državu napadamo bez zadrške. Često slušamo da se „deca leče SMS porukama“, kao i da sistem ne funkcioniše. Srbija je među retkim državama gde zdravstvenu zaštitu pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje svim građanima.
SMS donacije za lečenje retkih bolesti postoje u većini država sveta, ali je razlika u tome što se kod nas sprovode takve akcije samo za izuzetno retke i najskuplje terapije za koje ne postoji mogućnost da budu deo standardnih budžetskih programa. Srbija i u ovakvim slučajevima pomogne svojim građanima donacijom i logističkom podrškom. Poslednjih godina naša zemlja širi kapacitete za retke bolesti – nabavljeni su savremeni dijagnostički aparati i laboratorijska oprema (genetska testiranja), uvedene nove terapije i ojačani referentni centri za lečenje i praćenje pacijenata sa retkim oboljenjima.
Napominjemo da Beograd na Klinici za plastičnu hirurgiju i opekotine Vojnomedicinske akademije, raspolaže kapacitetom od 26 ležećih postelja u specijalizovanom odeljenju sa intenzivnom negom, što je za zemlju naše veličine ozbiljan resurs u kriznim situacijama. Dodatnu snagu ovom sistemu daje i činjenica da je deo naših specijalista, pa i lekara drugih usmerenja, stekao praksu u manevru sa opekotinama tokom NATO agresije 1999. godine, uključujući i izvođenje manje složenih operativnih zahvata u otežanim uslovima.
Nasuprot tome, Švajcarska ima mogućnost da u svojim specijalizovanim centrima u Cirihu i Lozani ukupno može da zbrine 15 najteže pogođenih pacijenata. Nemaju mogućnost da opekotine stabilizuju i saniraju lokalno u manjim sredinama, dok se u Srbiji takve povrede uspešno saniraju u svim gradovima na urgentnim odeljenjima. U Nišu je planiran još jedan specijalizovani centar za opekotine.
Naša država je solidarnost pokazala i van svojih granica u nizu regionalnih i međunarodnih kriza i katastrofa. Od poplava u Bosni i Hercegovini 2014. i zemljotresa u Hrvatskoj 2020. i Turskoj 2023. godine, do požara u Severnoj Makedoniji, Grčkoj i Crnoj Gori, za vreme pandemije Korona virusa, pomagali smo regionu i reakcija je uvek bila brza i operativna.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Da se ovakva nesreća dogodila u Srbiji, isti taj „uzorni zapad“ bi razapeo Srbe, iako naša zemlja u kriznim godinama pokazuje spremnost, solidarnost i velikodušnost prema drugima.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
