Nekada simbol akademske izvrsnosti, Univerzitet Harvard danas se sve češće pominje kao primer ustanove koja ideologiju stavlja ispred znanja. O tome se otvoreno razgovaralo u popularnom PBD Podkastu, gde su voditelji analizirali politički i akademski zaokret ove elitne institucije.
Voditelj podkasta Patrik Bet-David kritikovao je Harvard zbog angažovanja Karima Kubčandanija, poznatog pod umetničkim imenom „LaWhore Vagistan“, kao gostujućeg predavača na Odeljenju za ženske, rodne i seksualne studije. Predavanja obuhvataju teme poput „kvir etnografije“, trans rejvova, seksualnog rada i BDSM-a.
„Harvard odlučuje da zaposli dreg kraljicu sa imenom LaWhore Vagistan da drži predavanja o seksualnoj disidenciji. Ako je to prioritet, nemojte onda tražiti novac države“, rekao je Bet-Dejvid u podkastu.
Upravo tu dolazi do sukoba sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, koji je više puta poručio da država ne treba da finansira univerzitete, koji po njegovom mišljenju, zanemaruju praktična znanja i akademske standarde. Bet-Dejvid je ironično primetio da bi Tramp mogao da poruči: „Ako hoćete javni novac, uvedite i praktične veštine, a ne ideološke kurseve.“
Važno je naglasiti da Harvard nema problem sa privatnim donacijama. Naprotiv, liberalni donatori i fondacije nastavljaju da daju novac. Spor je isključivo oko državnog finansiranja. Prema navodima iz podkasta, univerzitet godišnje pregovara o oko 2,2 milijarde dolara federalnih grantova za istraživanja, kao i o mogućoj nagodbi od 500 miliona dolara zbog neuspeha da zaštiti jevrejske studente tokom protesta na kampusu.
Kritike se odnose i na DEI politiku (diverzitet, jednakost i inkluzija), za koju sagovornici u podkastu tvrde da je dovela do pada kriterijuma i diskriminacije. „Vi ste privatni univerzitet, radite šta hoćete, ali prestanite da uzimate javni novac“, poručio je jedan od učesnika razgovora.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Slučaj Harvarda sličan je situaciji sa univerzitetima u Srbiji, koji se sve češće pretvaraju u mesta političkog aktivizma, umesto u centre znanja. Profesori, plaćeni iz republičkog budžeta, otvoreno nastupaju protiv države, sprovode sopstvenu ideološku agendu i učestvuju u političkim kampanjama i blokadama fakulteta.
Rezultat je vidljiv – pad kvaliteta nastave, gubitak ugleda i sve slabije pozicije naših univerziteta na Šangajskoj listi. Simbolično je i to što je Univerzitet u Novom Sadu ispao sa Šangajske liste, koja rangira ustanove pre svega po naučnim rezultatima – broju i uticaju radova, citiranosti, međunarodnim publikacijama i vrhunskim istraživačkim dostignućima. Drugim rečima, meri se konkretan doprinos nauci zaposlenih profesora, a ne buka na društvenim mrežama ili politički nastupi.
Kao i u slučaju Harvarda, problem je što se koristi državni novac bez odgovornosti prema društvu koje taj novac obezbeđuje. Ako univerziteti žele da se pozivaju na autonomiju i da je zloupotrebljavaju, onda i država i građani imaju pravo da se zapitaju zašto bi takve institucije finansirali. Posebno je važno pitanje ko daje sebi za pravo da deli lekcije o politici, ako ne može da pokaže ni osnovni učinak po onome po čemu univerzitet i treba da bude ugledan – po znanju, rezultatima i doprinosu nauci.
Piše: Nina Stojanović
