Marko Mesić, ustaški oficir u komunističkoj uniformi i stric Stipe Mesića (bivši predsenik Republike Hrvatske), ispalio je hitac u čelo freske Hrista Pantokratora u Dvorskoj kapeli Karađorđevića na Dedinju oktobra 1944. – simboličan čin vandalskog iživljavanja nove vlasti nad srpskim pravoslavljem, istorijom i ponosom, dok su bivši Pavelićevi saradnici nagrađivani odlikovanjima i povlasticama umesto suđenja za zločine.
Mesić, komandant 369. domobranske pukovnije koja se borila uz naciste pod Staljingradom, zarobljen je od Rusa, a zatim prešao u partizane. Umesto kazne za ustašku prošlost i krv na rukama, postao je Titov blizak saradnik i dobio odlikovanja, pored onih od Hitlera, Musolinija i Pavelića. Njegov hitac u Hristovo čelo nije bio slučajan, nova vlast morala je da ostavi žig mržnje na srpskoj svetinji.
Dvorska kapela Svetog Andreja pretvorena je u ostavu za metle i baštenski alat, a freska Hrista ostala je oštećena namerno, kao opomena i podsmeh. Samo pred posetu pravoslavnog cara Etiopije Hajla Selasija 1953. godine, brzo je „upristojena“. Matija Bećković je kasnije rekao da se oštećenje ne sanira „za nauk svima“ – da se vidi šta su radili na ovim prostorima.
Ovaj čin nije izolovan incident on je deo sistematskog uništavanja srpskog identiteta, gde su ustaše u crvenoj odori nagrađivane, a srpske patriote proglašavane neprijateljima.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Hitac Marka Mesića u čelo Hrista Pantokratora nije samo vandalizam, to je simboličan čin mržnje prema svemu srpskom i pravoslavnom, izvršen od ustaše u komunističkoj odori koga je nova vlast nagradila umesto da ga strelja za zločine. Dok su Pavelićevi koljači dobijali odlikovanja od Tita, srpske svetinje su skidane kao glineni golibovi, a oštećenja
ostavljana kao podsmeh. Ovo je sramotno poglavlje lažne „države bratstva-jedinstva“ gde su krvnici postajali heroji, a žrtve optužene. Danas se to zataškava, ali freska i dalje svedoči – zločinci u crvenom nisu bili bolji od onih u crnom.
Piše: Stefan Stojanović
