U Muzeju naive i marginalne umetnosti otvorena je izložba „Lazar Vujaklija: Protest prema sebi”, koja donosi prvi institucionalni, sveobuhvatni retrospektivni prikaz stvaralaštva jednog od najoriginalnijih umetnika domaće scene druge polovine 20. veka. Izložba je realizovana povodom 40 godina od njegove poslednje samostalne izložbe i 30 godina od smrti, a otvaranjem obeleženo je i 65 godina postojanja muzeja.
Postavka okuplja čak 170 radova i predstavlja Vujaklijin opus kroz sve medije u kojima je radio – slikarstvo, grafiku, crtež, tapiseriju, mural, plakat, ilustraciju knjiga, skulpturu i dizajn tepiha. Projekat je realizovan u saradnji sa više od 20 muzeja i kulturnih institucija, a kustosi su Vladimir Kokoruš i Danica Đorđević Janković.
Izložba je zasnovana na obimnom istraživanju umetnikovog rada, a njen naslov preuzet je iz Vujaklijine samizdat monografije, u kojoj umetnik svoja dela opisuje kao „protest prema sebi, ali i čežnju za lepotom smisla života”. Umesto klasične hronologije, postavka je podeljena u šest tematskih celina koje se bave pitanjima autorstva, aproprijacije, odnosa prema modernizmu, anahroničnosti i demokratizacije umetnosti.
Lazar Vujaklija, član Decembarske grupe, autor prvog beogradskog murala i učesnik Bijenala u Veneciji, ostao je upamćen kao umetnik koji je dosledno izbegavao stroge klasifikacije. Uz izložbu je najavljena i bogato ilustrovana monografija sa tekstovima istaknutih istoričara umetnosti, kao i rekonstrukcija njegovog prvog murala.
Postavka je obogaćena i audio-vizuelnim materijalom koji dokumentuje Vujaklijine radove u javnim prostorima, od Palate „Srbija” do skulpture u krugu fabrike „Prvi maj” u Pirotu. Izložba će biti otvorena do 24. maja naredne godine.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Retrospektiva Lazara Vujaklije potvrđuje da ozbiljni muzejski projekti mogu istovremeno biti istraživački, komunikativni i hrabri. Ova izložba ne nudi gotove odgovore, već otvara prostor za novo razumevanje umetnika koji je dugo bio prisutan, ali nedovoljno sagledan. Jagodina se ovim projektom jasno pozicionira kao mesto na kome se umetnička baština ne čuva formalno, već se aktivno tumači i vrednuje.
Piše: Nina Stojanović
