Mileva Marić rođena je na današnji dan 19. decembra 1875. godine, u Titelu pre tačno 150 godina. Detinjstvo i ranu mladost provela je u Rumi, gde je boravila od 1877. do 1892. godine, pre nego što je obrazovni put nastavila u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Bazelu i Cirihu. Ostala je upamćena kao izuzetno obrazovana žena svog vremena i supruga Alberta Ajnštajna, jednog od najuticajnijih naučnika 20. veka. Jubilej se obeležava u trenutku kada je u Rumi završena spoljašnja obnova kuće porodice Marić, mesta koje danas dobija novu kulturnu ulogu.
Projekat potpune rekonstrukcije odobren je u februaru prošle godine. Zbog lošeg stanja zidova, starih više od 120 godina, doneta je odluka da se objekat ukloni i izgradi novi, istih gabarita i iste visine. Nova fasada oblikovana je u duhu svedenog akademizma, sa parovima prozora, pilastrima i arhitektonskim elementima koji objekat jasno izdvajaju u savremenom gradskom prostoru.
Planirana stalna postavka biće posvećena Milevinom obrazovanju i naučnom radu. Put znanja vodio ju je iz Rume, Sremske Mitrovice do Bazela i Ciriha, gde je studirala matematiku i fiziku u vreme kada su žene bile retkost u akademskim krugovima. Poseban deo biće posvećen i njenom bratu Milošu Mariću, rođenom u Rumi, koji je u Rusiji postao šef katedre za histologiju na Državnom univerzitetu u Saratovu.
U podrumu kuće planirana je interaktivna učionica za mlađe posetioce, dok je potkrovlje namenjeno gostujućim umetnicima i izložbama. Fotografije iz 1930-ih i 1960-ih godina svedoče o ranijim fazama objekta i promenama njegove namene.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Priča o Milevi Marić ne završava se njenim brakom sa Ajnštajnom, ali bez tog podatka ne može biti ispričana do kraja. Bila je savremenica velikih ideja, učesnica akademskih rasprava i simbol borbe za znanje u vremenu koje ženama nije ostavljalo mnogo prostora. Mileva Marić ne traži mit, već tačno mesto u istoriji koje joj pripada.
Piše: Stefan Bogdanović
