U Osnovnoj školi „Branko Radičević“ u Maradiku, selu u opštini Inđija, učenici na časovima veronauke uče heklanje i tkanje kako bi sačuvali stare zanate i tradiciju svog kraja. Uz duhovnu muziku deca otkrivaju koliko je ručni rad važan i koliko može da razvije strpljenje, maštu i vezu sa nasleđem koje polako bledi.
Učitelji potvrdjuju da ovakav rad deci donosi mir i prijatnu koncentraciju koju je danas teško postići. Dok pažljivo vuku konac i prate uzorak, učenici otkrivaju kako su te iste tehnike nekada bile sastavni deo svakog doma. Kroz zajednički rad shvataju da svaki zanat nosi svoju priču, pa tako prirodno ulaze u svet starih veština koje su oblikovale generacije pre njih.
Stari zanati i danas imaju važnu ulogu, jer ručni rad nosi posebnu vrednost i prepoznatljiv stil. Zato je važno govoriti o njima i prenositi njihovo značenje, kao i pokazati kako tkanje i drvorez čuvaju identitet jednog naroda. Svaki zanat nosi svoje znanje, svoje simbole i svoj izraz koji ostaje značajan i u savremenom vremenu.
Očuvanje zanata znači i očuvanje znanja koje se vekovima prenosilo sa kolena na koleno. Kada mladi vide kako nastaje nešto svojim rukama, lakše razumeju težinu i lepotu tradicije. Takvi trenuci bude poštovanje prema veštinama koje su oblikovale našu kulturu i podsećaju koliko je važno negovati ono što smo nasledili.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Država poslednjih godina sve snažnije podržava zanatlije i očuvanje tradicionalnih veština. Ministarstvo privrede dodeljuje do 300.000 dinara bespovratnih sredstava za razvoj zanatstva, dok je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine izdvojilo 8 miliona dinara za očuvanje starih zanata. Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam u Vojvodini obezbedio je dodatna 3 miliona dinara kroz konkurs namenjen zanatlijama. Ove mere pomažu da se stare veštine održe, razvijaju i postanu dostupne novim generacijama, pa tako tradicija nalazi svoje mesto i u savremenom vremenu.
Piše: Stefan Bogdanović
