U Prizrenu je jučerašnji praznik Svetog Arhangela Mihaila obeležen u manastiru Svetih Arhangela, gde se okupio veliki broj vernika. Liturgiju je predvodio protosinđel Isidor, uz igumana Mihajla i sveštenstvo Eparhije raško-prizrenske. Vernici su stigli iz više krajeva, što je dalo posebnu težinu ovom danu.
U zadužbini cara Dušana, jednom od najvažnijih duhovnih mesta ovog kraja, istaknuto je da zajednica ovde potvrđuje veru i istorijsku odgovornost. U svojoj propovedi Isidor je naglasio da Sveti Arhangel ostaje simbol postojanosti i da se duhovna snaga čuva uprkos pritiscima. Vernici koji žive van Prizrena govorili su da se vraćaju zbog povezanosti sa ovim mestom i osećaja pripadanja koji ovde pronalaze.
Manastir Svetih Arhangela nosi posebnu težinu za srpsku tradiciju i istoriju. Podignut je između 1343. i 1352. godine, a unutar njegovih zidina počiva car Dušan Silni. Ovde je 1375. godine postignuto i značajno pomirenje Srpske i Carigradske patrijaršije. Posle osmanskog osvajanja manastir je doživeo veliku štetu. Kamen iz svetinje odnošen je i korišćen za gradnju džamije u Prizrenu, što je pokazalo dokle ljudsko nepoštovanje prema hrišćanstvu može stići.
Uprkos prošlosti i današnjim izazovima na Kosovu i Metohiji običaji opstaju. Ljudi dolaze, pale sveće i prisutni su na liturgijama, čuvajući ono što su nasledili.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Srpski narod, ma gde se nalazio, ostaje privržen slavskom danu kao posebnom obeležju svog identiteta. Pripremaju trpezu, okupljaju svoje najbliže i time potvrđuju pripadnost zajednici iz koje potiču. Slava je za mnoge način da se povežu sa svojim korenima i da u jednom danu podsete sebe ko su i odakle dolaze.
Piše: Stefan Bogdanović
