Nekada poznata kao „starija ćerka Katoličke crkve“, Francuska, danas se nalazi pred ozbiljnim duhovnim izazovom. Zemlja koja je vekovima oblikovala hrišćansku Evropu sada spada među države gde hrišćanstvo najbrže opada. U mnogim delovima Pariza i drugim gradovima, islamske zajednice zauzimaju prostor koji je vekovima bio ispunjen hrišćanskom tradicijom, dok paganski rituali i običaji, poput proslave Noć Veštica, zajedno sa ezoterijskim i sektaškim uticajima, dodatno potkopavaju vrednosti vere.
U tom kontekstu posebno odjekuje poruka Érika Zemura, predsednika pokreta Reconquête, novinara i publiciste poznatog po zalaganju za očuvanje francuskog identiteta. U svojoj knjizi „La messe n’est pas dite“ („Misa nije završena“), objavljenoj 22. oktobra 2025. godine, Zemur izražava duboku zabrinutost za budućnost Francuske i poziva na duhovni preporod. On podseća da je hrišćanstvo stvorilo Francusku, još od vremena kada je kralj Klodovik primio krštenje i postavio temelje države, i upozorava da bez povratka veri, narod gubi svoj identitet i smisao.
Iako neki eko-liberali njegovo citiranje doživljavaju kao političko instrumentalizovanje religije, suština ostaje jasna – Francuska nekada svetionik hrišćanske Evrope, danas je na raskršću. Pitanje „Da li je Francuska još hrišćanska?“ više nije samo teološko, već i civilizacijsko. Povratak hrišćanskim vrednostima nije samo pitanje vere, već i očuvanja kulturnog i moralnog identiteta zemlje, kao i stabilnosti društva suočenog sa uticajem drugih religija, sekularizma i paganskih običaja.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Sada je trenutak za duhovno buđenje. Francuska se mora setiti svojih korena, jer samo kroz veru i tradiciju može sačuvati ono što je vekovima činilo njen karakter – svetost, zajedništvo i moralni kompas koji je oblikovao Evropu i svet.
Piše: Stefan Bogdanović
